Mrtvo more.

Nasle smo jeftin smestaj, na samo par stotina metara od plaze- Mia, Tea i ja. Predivna Budva, da je ima Izrael- Mrtvo more ne bi bilo mrtvo. Iskreno, najvise se radujem letovanju jer dve nedelje solarijuma pre mature jednostavno nisu donele Rihanna ten, pomesaj-ove-noci-crnu-i-zlatnu ten, bronzan i sjajan kao Mesec one veceri gledan iz automobila Galetovog tate. Bicu nevaljala, mozda cu izgubiti i nevinost po treci put, onda ce konacno pesma od Divljih jagoda dobiti svoju svrhu...krivo je more. Stvarno sam se spremila za ta cetiri dana tamo - uvezbala sam Severinin tekst o hiljadu ludjaka i nonsalantan stav koji ide uz pesmu, a kupile smo i najsladje dvodelne bikinije, Mia i Tea imaju kivi boju a moj je fosforno oranz. I pilates je urodio plodom, ne mogu da docekam album na face-u sa svim tim fotografijama stomaka i mojih savijenih nogu, sa peskom i pucinom negde u medjunozju. Nazvacu ga ''More, sloboda, zivot...mi.''. Te devojke iz cetvrtog dva ce biti neprijatno iznenadjene, sjajno. Vec sam spakovala ''50 nijansi roze'', i ''15 minuta'' od Koelja, drugari iz odeljenja su mi rekli da su jako inspirativne. Od proslog letovanja imam 069 broj, heh, 69- simbolika bi morala da se pokaze ovog puta jer su mama i tata prilicno omeli Scepana i mene u naletu strasti, u Sutomoru 2012-te. Cujem da ce i Aca Lukas imati koncert u ''Stefan Brown''-u, videla sam slike i tamo je sve bljestavo kao supernova- zasto ima takav naziv? Svejedno, ona tirkizna haljinica i zelene stikle znace i besplatne cocktele, valjda se tako pise. Na kraju, sigurna sam da cemo se divno provesti i da ce mi preplanuli metroseksualci napuniti bakterije, jer me ceka prvi semestar psihologije u Beogradu, NA BUDZETU. Budva, dolazimo, krimi rad!

Autor sarkazamak ( Generalna ) :: Komentari (9):: Permalink

Zavrsen par

Moja devojka i ja se volimo, i to ćemo nesebično pokazati u bilo koje vreme na bilo kojoj socijalnoj mreži. Volim kad je na mom ramenu, spokojna, bezbrižna i ugutkana, ali samo ako je blic kvalitetan i ako je kamera sa fakultetskim megapikselima- od 5 pa iznad. Baš skoro smo se zadesili u jednom irskom pabu, pili smo kvalitetno slovenačko pivo i ljubili smo se francuski. Ona je divna, bila je nedostižna simpatija svih mojih vajnih drugara i samim tim savršena za mene. Provodimo kvalitetno vreme zajedno- skoro sam je ubedjivao da posluša bend kome ne umem da izgovorim ime, alternativni pop-rok sa Islanda...momci razbijaju. Ipak, kako je dosledna u svemu kao u količini parfema za dnevnu upotrebu, ona ostaje pri Ceci, samo novi album. Ne smeta mi to, dok god ljudi uporno govore da idemo jedno uz drugo- ona je ta. Oboje volimo kišu, iz suvog kafea sa miomirisom mastike. Nije vlažno ljubakanje za nas dvoje, ipak je moja hipsterska karirana košulja iz Springfilda, a sećam se da mi je rekla za par haljina kako su papreno koštale i pored tog sniženja butika u centru Cacka. Obožavamo knjige. Skoro mi je rekla da je pročitala sve od nekog, jako izričitog, Rusa- Bukowski, čini mi se. Ja sam joj pak skrenuo pažnju na Selindzera, vredi čitati o Holdenu, jer je to...drugačije. Svadjamo se retko, što se može primetiti na našim fejsbuk nalozima. U suštini, ako ovo nije ljubav, ja ne znam šta jeste.
 
Hej, pa ona meni priča o svim tim ljudima koji flertuju sa njom samo da  razgali ljubomoru, a ne da ispadne pička, kako sve druge rade. A nisam ni ja nevin, ponekad nenaglašeno spomenem kako me je neka Ivana zapratila na Twitteru, mada ona zna da se osećam najpoželjnije kad se zagrlimo negde u centru grada petkom. Jednostavno, ljubav cveta iako nismo došli do semena. Biće prilike, osećam kako bi sve iz Očajnih domaćica priredila baš meni. Na kraju, niko ranije nije uspeo da me dovede do obrade arhive poruka za 14. februar. Siguran sam da je to- to. Još koliko sutra ću joj reći da je volim, nije da to nismo pokazali- tagovi ne lažu. Voleo bih samo da, eto, ne sluša Cecu i da zna da Bukowski nije Rus... Možda i da joj se nekad ne svidi kako se oblačim, i da je vidim bez šminke u trenerci. Nije da mi nešto izuzetno prijaju i svi ti lepotani sa pokušajima šarmiranja.. i Očajne domaćice su stvarno očajne. Bilo bi zanimljivije i da se više tucamo a manje slikamo, jer ovako mogu samo da se slikam. Ali ljubav je to...


Autor sarkazamak ( Generalna ) :: Komentari (2):: Permalink

Paraziti

... a mi, jadni, mali, i neupuceni srednjoskolci od pre par godina, imali smo tek dvolitre i devojcice koje su bile zaljubljene u nas zbog nas. Sramotno. Nismo vozili Mercedese sa aluminijumskim felnama jer smo, igrom slucaja, imali samo roditelje, bez ikakve zelje da ulazu u nas vise od ljubavi i 200 dinara dzeparca koji smo trosili na plavi Memfis, recimo. Dakle, mi takvi, nismo imali nikakve sanse da za instasram i tajmslajm budemo uslikani u nekoj eminentnoj kafani ''Dva i po burenceta'' sa tatinom crvenom novcanicom na celu violiniste romske nacionalne manjine. Kakva steta! Nas su, bre, na maturu vozili ocevi, zamislite tu neprijatnost. Za punoletstvo se ne bi ni setili da trazimo motor od par hiljada kubika, a na letovanja smo, uglavnom, isli porodicno. Dosadno, znam. Preko raspusta smo radili u kladionici ili kaficu, glupaci. Koliko bi samo fino bilo da nismo mrdnuli dupetom, sem kad trosarimo ocev novac koji zaradjuje grbaveci se od sedam do tri. Jos to onako ozvanicimo i podelimo GPS-om. Nama bi mozda bilo isprazno i neprihvatljivo da se razmahujemo stvarima koje nicim sem cinom rodjenja nismo zasluzili. Radije smo trosili tatine zivce nego tatine pare. Utopisti... Ali to je tako, neko vremenom postane domacin, a neko trazi domacina... Jebeni paraziti.

Autor sarkazamak ( Generalna ) :: Komentari (20):: Permalink