Sarkazamak

Moja devojka i ja se volimo, i to ćemo nesebično pokazati u bilo koje vreme na bilo kojoj socijalnoj mreži. Volim kad je na mom ramenu, spokojna, bezbrižna i ugutkana, ali samo ako je blic kvalitetan i ako je kamera sa fakultetskim megapikselima- od 5 pa iznad. Baš skoro smo se zadesili u jednom irskom pabu, pili smo kvalitetno slovenačko pivo i ljubili smo se francuski. Ona je divna, bila je nedostižna simpatija svih mojih vajnih drugara i samim tim savršena za mene. Provodimo kvalitetno vreme zajedno- skoro sam je ubedjivao da posluša bend kome ne umem da izgovorim ime, alternativni pop-rok sa Islanda...momci razbijaju. Ipak, kako je dosledna u svemu kao u količini parfema za dnevnu upotrebu, ona ostaje pri Ceci, samo novi album. Ne smeta mi to, dok god ljudi uporno govore da idemo jedno uz drugo- ona je ta. Oboje volimo kišu, iz suvog kafea sa miomirisom mastike. Nije vlažno ljubakanje za nas dvoje, ipak je moja hipsterska karirana košulja iz Springfilda, a sećam se da mi je rekla za par haljina kako su papreno koštale i pored tog sniženja butika u centru Cacka. Obožavamo knjige. Skoro mi je rekla da je pročitala sve od nekog, jako izričitog, Rusa- Bukowski, čini mi se. Ja sam joj pak skrenuo pažnju na Selindzera, vredi čitati o Holdenu, jer je to...drugačije. Svadjamo se retko, što se može primetiti na našim fejsbuk nalozima. U suštini, ako ovo nije ljubav, ja ne znam šta jeste.

 

Hej, pa ona meni priča o svim tim ljudima koji flertuju sa njom samo da  razgali ljubomoru, a ne da ispadne pička, kako sve druge rade. A nisam ni ja nevin, ponekad nenaglašeno spomenem kako me je neka Ivana zapratila na Twitteru, mada ona zna da se osećam najpoželjnije kad se zagrlimo negde u centru grada petkom. Jednostavno, ljubav cveta iako nismo došli do semena. Biće prilike, osećam kako bi sve iz Očajnih domaćica priredila baš meni. Na kraju, niko ranije nije uspeo da me dovede do obrade arhive poruka za 14. februar. Siguran sam da je to- to. Još koliko sutra ću joj reći da je volim, nije da to nismo pokazali- tagovi ne lažu. Voleo bih samo da, eto, ne sluša Cecu i da zna da Bukowski nije Rus... Možda i da joj se nekad ne svidi kako se oblačim, i da je vidim bez šminke u trenerci. Nije da mi nešto izuzetno prijaju i svi ti lepotani sa pokušajima šarmiranja.. i Očajne domaćice su stvarno očajne. Bilo bi zanimljivije i da se više tucamo a manje slikamo, jer ovako mogu samo da se slikam. Ali ljubav je to...